DNS jednostavno objašnjen

Svaki put kad ukucate adresu sajta, u pozadini se desi nešto što većina vlasnika sajtova nikad ne vidi: DNS upit. DNS (Domain Name System) je imenik interneta — prevodi imena koja ljudi pamte (vasafirma.rs) u IP adrese koje računari razumeju (npr. 185.119.90.10). Bez DNS-a biste morali da pamtite brojeve umesto imena.

Kako izgleda jedan DNS upit

Kad posetilac ukuca vaš domen, njegov uređaj pita DNS resolver (obično kod internet provajdera): "Koja je adresa ovog domena?" Resolver, ako nema odgovor u kešu, pita redom: root servere, pa servere zaduzene za .rs zonu, pa na kraju nameservere vašeg domena — i tu dobija konačan odgovor. Sve to traje nekoliko desetina milisekundi i kešira se, pa sledeći upit ide mnogo brže.

Zapisi koje treba da poznajete

• A zapis — povezuje domen sa IP adresom servera. Ovo je "glavni" zapis vašeg sajta.
• CNAME — alias: kaže da je npr. www.vasafirma.rs isto što i vasafirma.rs.
• MX — određuje koji server prima vašu email poštu. Ako je MX pogrešan, mejlovi ne stižu.
• TXT — tekstualni zapisi, najčešće za SPF, DKIM i DMARC (da vaši mejlovi ne završavaju u spamu) i za verifikacije (Google Search Console i slično).
• NS — nameserveri: određuju ko uopšte upravlja DNS zonom vašeg domena.

Zašto promene "traju 24–48 sati"

Zbog keširanja. Svaki DNS zapis ima TTL (Time To Live) — vreme koliko resolveri smeju da pamte odgovor. Ako je TTL 24 sata, neki posetioci će videti staru adresu i dan posle promene. Praktičan savet: pre selidbe sajta smanjite TTL na 300 sekundi (5 minuta) bar dan unapred, obavite promenu, pa vratite TTL. Tako "propagacija" umesto dva dana traje par minuta. Detaljnije o tome pisali smo u vodiču za selidbu sajta bez prekida.

Najčešće DNS greške u praksi

Prva: promena hostinga bez promene A zapisa — sajt i dalje pokazuje na stari server. Druga: zaboravljen MX zapis pri selidbi, pa sajt radi ali pošta ne stiže. Treća: dupli ili kontradiktorni zapisi koji prave nepredvidivo ponašanje. Četvrta: nameserveri promenjeni kod registra, ali zona kod novog provajdera nije popunjena — domen tada "ne postoji". Kod nas se DNS zona podešava automatski uz svaki hosting paket, a podrška pomaže i oko selidbe zapisa sa starog provajdera.

DNS i brzina sajta

DNS lookup je prvi korak svakog učitavanja i ulazi u TTFB. Spori nameserveri dodaju 50–200 ms pre nego što se bilo šta desi. Zato ozbiljni provajderi drže DNS na više lokacija (anycast) — upit se rešava na serveru najbližem posetiocu. Ako gradite sajt kome je bitna brzina i SEO, DNS je mala stvar koju vredi proveriti jednom i zaboraviti.